ZAKLJUČCI I PREPORUKE SA 100. NAUČNE KONFERENCIJE CESNA B, POSVEĆENE PANDEMIJI COVID – 19

Dana 05. juna 2020. godine u konferencijskoj sali Akademije 28 u Beogradu održana je 100. naučna konferencija pod nazivom PANDEMIJA  C O V I D  19  I BEZBEDNOST DRUŠTVA. Skup je organizovao Centar za strateška istraživanja nacionalne bezbednosti – CESNA B, Beograd u saradnji sa relevantnim društvenim subjektima. Tokom konferencije, opšte prihvaćenim i kompetentnim multidisciplinarnim pristupom analiziran je aktuelni temat sa brojnih naučno verifikovanih aspekata, sa akcentom na zdravstveni kontekst. Za doprinos realizaciji programskih opredelenja CESNA B uručena je Povelja g-dinu Živoradu Bojičiću, jednom od najistaknutijih društvenih radnika Opštine Lajkovac i Kolubarskog upravnog okruga. U završnom delu konferencije usvojeni su zaključci i preporuke po sledećem:

  1. Pandemija C O V I D – 19 predstavlja savremenu planetarnu opasnost sa neistraženim trendovima u svim oblastima ljudske egzistencije. evidentne su brojne kontroverze u oblasti menadžmenta i drugim sferama. Katastrofalne reperkusije aktuelne pošasti zahtevaju izmenjen pristup odlučujućih faktora na nacionalnom i međunarodnom nivou. objektivna sagledavanja potenciraju nove paradigme globalnih epidemija i iniciraju imperative za odgovarajućim rešenjima.
  2. Koncipirati projekat „Doktrina prevencije i eliminisanja epidemija / pandemija“. osposobljavanjem kompetentnih javnih institucija i društvenih činilaca obezbediti sistematsko proučavanje, međunarodnu saradnju i primenu novih znanja. Ovde uključiti predstavnike civilnog društva, NVO, religijske organizacije i sredstva informisanja.
  3. Postmoderni izazovi, rizici i pretnje impliciraju neophodnost reorganizovanja sistema obrazovanja na svim nivoima, sa inkorporacijom predmeta i sadržaja vezanih za bezbednost, odbranu i zaštitu. prioritetno u 2. i 4. godini srednjih škola i uvođenjem obaveznih predmeta u prvoj godini svih fakulteta i visokih škola. Definiisati, implementirati i vrednovati permanentne akademske modalitete  neformalnog obrazovanja.
  4. Rekonceptualizovati postojeća doktrinarna i strategijska dokumenta Republike Srbije u kontekstu prevencije, menadžmenta i eliminisanja posledica epidemija, odnosno pandemija. Prvenstveno Strategiju nacionalne bezbednosti, Strategiju odbrane i politiku bezbednosti zemlje. U kontekstu navedenog, angažovati relevantne subjekte društva.
  5. Formulisati Strategiju nacionalnih interesa – sveobuhvatni, univerzalni i krovni strateški dokument države. zdravstveno stanje stanovništva pozicionirati kao vitalni nacionalni interes. sprovesti korenitu transformaciju sa redefinisanjem delovanja postojećih institucija na svim nivoima organizovanja. Formirati adekvatne naučne ustanove na nacionalnom planu.
  6. Podaci o bezbednosti saobraćaja na putevima u Srbiji za vreme vanrednog stanja prouzrokovanog pandemijom virusa COVID – 19 pokazuju da je u periodu od 15.3. do 6.5.2020. objektivno prisutno smanjenje broja sabraćajnih nezgoda na putevima i s tim u vezi broja poginulih odnosno povređenih lica. Jedna od pozitivnih posledica koja je direktno u vezi sa periodom vanrednog stanja je i smanjenje zagađenja životne sredine prouzrokovano emisijom štetnih gasova iz vozila.
  7. Prisutni su u tom periodu i negativni efekti koji se ogledaju u značajnom broju saobraćajnih nezgoda koje su se dogodile u vreme tzv.policijskog časa kada je osim pojedinim kategorijama službenih lica odnosno zaposlenih građana bilo zabranjeno kretanje na javnim mestima, pa je kao posledica kršenja tih zabrane veliki broj poginulih odnono povređenih lica u vreme policijskog časa. S tim u vezi potrebno je blagovremeno preduzeti izmene pojedinih zakonskih  propisa da bi se prekršioci ovih mera, u slučaju ponovnog uvođenja vanrednog stanja zbog ovog ili nekog drugog zdravstvenog razloga, mogli po hitnom postupku, ukoliko je to moguće, procesuirati pred nadležnim pravosudnim organima i izričito propisati zabranu ublažavanja zaprećenih kazni za kršenje pojedinih propisa u vreme vanrednog stanja.
  8. Sociološki posmatrano mogu se uočiti pozitivne i negativne reperkusije delovanja pandemije KORONA virusa na ljudsko društvo. Pozitivne konotacije uočljive su na ličnom planu (samodisciplina građana, solidarnost, patriotizam, otkrivanje novih stvaralačkih mogućnosti), zatim u sferi porodičnog angažmana (zbližavanje, poboljšanje moralnih i emocionalnih odnosa), i na nacionalnom nivou (patriotizam, značaj uloge i pomoći državnih institucija, volonterski pokret i afirmacija zdravstvenog sistema). Negativne pojave odnose se na: zastoj u ekonomskom razvoju, naročito u oblasti saobraćaja, turizma i usluga, zabrane kretanja kao neophodnosti usled uvođenja vanrednog stanja, zloupotrebe medija i savremenih tehnologija u svrsi postizanja partikularnih ciljeva određenih društvenih činilaca. Potrebno je realizovati novi oblik ponašanja i odnosa čoveka i društva prema prirodnom ambijentu. U nastupajućem periodu, vodeću ulogu moraju imati nauka i obrazovanje pri čemu izvršiti korenitu rekonfiguraciju institucija sistema na svim nivoima organizovanja.

Program Konferencije možete preuzeti ovde.

Komentari su zatvoreni.